Nova priča Dina Rađe: Suze i bijes su nas naučili poniznosti, a Videka mi je bija ka brat i triba je bit uz Tonija i mene

Dino Rađa je svoju najnoviju priču posvetio mladoj ekipi 'žutih'.

'Kadetsko-juniorska ekipa Jugoplastike. Kakva smo mi bili ekipa u pravom smislu riči. Svaki od nas je dolazija na trening autobuson i pješke. Nakon treninga svi skupa na stanicu i zajebancija do zadnjeg busa svaki na svoju stranu.

Sve je počelo kadetskin prvenstvon države u Splitu di smo bili favoriti i donili na finale šampanjac. Naravno da smo izgubili jer tako u biti počima svaka velika karijera. Suze i bijes su nas naučili poniznosti i sljedeće dvi godine smo ka juniori pomeli konkurenciju. Igrali smo na sistem 3 ekstra talenta, dva para dobermana koji su pritiskali protivničke bekove i još par izmjena za nas tri.

Osin moje malenkosti i Tonija treći je bija Neno Videka. Dva para bekova Bezić, Marinković i Alanović, Kumanović. Zamjene Lerotić, Tudor i Caktaš. Moga bi o njima danima, ali da ne bude dosadno ide par pricč.

Idemo u Francusku na turnir, osvojimo ga u finalu protiv Caserte i Gentilea te se vraćamo vlakom nazad do Pariza. Dobili na poklon od organizatora 11 kravata. Vođa puta Zoran Grašo. Kako se podilit na 12 igrača. Uzme on 12 komada papira, napiše nešto na njih i stavi u šešir. Krene izvlačenje. Na papirima nacrtan plus sve do Cale. Njemu na papiru nacrtan kurac. Kaže on Graši. Barba Zorane meni je kurac nacrtan. E, kaže. Ti si dobija kurac. Znači cili vagon je pa po podu od smija. 

Videka. On mi je bija ka brat. Sa 15 godina je iz Makarske doveden u Split i kod mene doma je provodija više vrimena nego kod svojih. I njemu su stalno bile zajebancije na pameti. Jedan dan zovu u klub da se Videka obisija. Panika u klubu i svi trče do stana di je živija 3 minute ispod Gripa. Kad su došli do balkona ovaj visi i smije se. Napravija je omču, stavija oko vrata i sta na stolicu koja se nije vidila. Možda ljudima iz kluba nije bilo smišno, ali nama je itekako.

Šteta šta je bija svojeglav i nije tija slušat Božu. Ima je predispozicije za veliku karijeru. Bija je uz Tonija i mene jedan od onih na koje je klub računa. Božo ga je potira jer nije tija 100% trenirat da ne zarazi nas dva. Nismo se nakon toga 20 godina vidili, ali prvi susret ka da nije dana prošlo. I danas smo prijatelji za sva vremena. 

Cale. Još jedan lik za kojeg san bija dosta vezan. Nas dva smo bili rock and roll ekipa. Divlje Jagode odma kraj zvučnika i 7 dana posli ne čujes ništa. On duga kosa Dugopoljac, a ja nisan smija od staraca. Kad je iša u vojsku plakali smo svi skupa, a nas dva smo se dopisivali na guz papiru. I s njime san dan danas u kontaktu. Ostale vidin tu i tamo, ali ih se rado sićan. Bili smo zajebana ekipa. Oplemenili su mi djetinjstvo i bez njih isto nebi bija to šta jesan. Treneri Petar Bezelj i Igor Karković.