Dino Rađa ulazi u Kuću slavnih, Hall of Fame u Springfieldu, a iz SAD-a je na Facebooku objavio sljedeći tekst:
- Na današnji dan samo jedan čovik može dobit prostor. Moja Prksanda Stojko Vranković. Kako smo Toni i ja generacijski vezani tako su on i Dražen bili najbolji prijatelji. Međutim, tragedija nas je nekako nenormalno spojila iako smo i ranije bili dobri. Kad je odlazija u Ameriku živit, plaka san ka rodna godina misec dana i svaki put kad bi mi pa na pamet. Boljeg i poštenijeg čovika je teško nać. Prošli smo skupa sito i rešeto. Smijali se, zajebavali i plakali. Ali iznad svega radili ka pasi. Znali bi se na treningu smrtno posvađat i ne razgovarat po 10 dana, a cimeri u istoj sobi. Ima slike, nema tona. Ali na terenu to nije postojalo. Ekipa je bila važnija od svega. Zašto smo baš on i ja kliknili, neman pojma. Valjda geni kameni drniško-ogorski.
Na utakmicama smo često imali taktiku puštaj sve na Stojka i trči kontru. On bi toliko zna izludit protivničke igrače. Ima je nevjerojatan tajming za blokadu, a još je skaka u nebo.
I jedna anegdotica. Dražen i ja se zakačimo na jednoj utakmici nebitnoj ko je doda, a ko nije doda i popičkaramo se. Sutra na aerodromu ne razgovaramo. Sednemo za isti stol nas tri skupa i razgovor ide ovako. Stojko reci mu da je idiot. Onda Stojko prenese. Reci ti njemu da je idiot. Onda Stojko to ponovi meni. Svi oko nas umiru od smija, a i mi naravno.
Kad je Dražen poginija, uzeli smo broncu na EP i nakon utakmice išli na večeru u restoran Split u Minhenu. Gazda pusti Pejakovića 'Ako odem prijatelji'. Sljedeća tri sata smo bez jedne riječi jeli, pili i plakali, a gazda je na kazetofon vrtija tu istu pismu non stop. Prksando moja, fala ti šta san te upozna. Ulipša si mi život i košarkaški i ljudski.
