DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Kada te s bivšom ljubavi veže jedna tajna operacija...

- On je kreten veći nego san mislila, ma šta kreten, jadan je, bijednik je, nije vridan da mu se obratin, sravnat ću ga sa zemljom kada ga vidin!

Odjednon san čula rafal u uho, koji je moja prijateljica izbiflala u jednom dahu.

- Aj, čekaj, smiri se, ko je kreten, znaš da ih ima više u našen mikro svitu, a ako bi gledali makro, ajme, a globalnog me vata zimina.

- Kako ko, pa jedan jedini može biti

 -Ne može jedan jedini,niko nema takvu privilegiju, nemoj biti sebična.

- A i ja budala koga zvala, ti odma na zajebanciju, a ja se tresen od živaca.

- Ne ljuti se, vidiš da te smirujen, da uvatiš zraka i da mi na miru ispričaš šta se dogodilo, ko te tako blesira?

- Opet ti, a ko me može blesirat nego onaj kreten.

- Dobro, ponavljam, koji od milijun kretena?

- Tiho.

- A, taj.

E, sada ovdje prekidan pisat daljnju komunikaciju s prijon, ispričat ću van jednu njezinu priču, a onda ćemo se vratiti na ovaj razgovor.

Priča je počela ka i milijun drugih: početak zaljubljenosti, zajednički prijatelji, dugi sati komunikacije, njegovi pozivi da se ponovo vide, njezini strahovi da će biti povriđena, njegovo uvjeravanje da neće, jer je ona baš ono što je uvik želija, njeni bijegovi... Onda njene molbe da ako ne želi ozbiljnu vezu da je pusti, ali naravno da on sa sigurnošću zna da baš sa njon želi nešto ozbiljno i trajno. I na kraju balade, sutra se nalaze i danima se ne odvajaju.

Moja Žana je bila na sedmon nebu, dugi sati pisanja, njegov dolazak ispred njezine zgrade da je samo poljubi prije posla, dugi sati pričanja, o svim knjigama koje su pročitali i svin predstavama koje su pogledali. Ona mi je rekla da joj je netko reka da opiše svog muškarca života, baš bi ga ovako opisala. Ja uživan u srići svoje puno dobre i drage prijateljice i svakodnevno slušan što sve zaljubljeni muškarac radi, a bome dugo to nisan čula ni doživila pored ili oko sebe.

Onda me jedan dan, zamislite samo 15 dana nakon što su se upoznali, zove Žana, sva u čudu i šoku.

- Između mene i Tihe je gotovo!

- Kako gotovo, pa tek ste krenuli, sve bilo OK, šta se dogodi?

- Ne znan, kaže da ne želi ništa ozbiljno, samo avanturu.

- Ali to ste riješili prije i rekla si mu da ne želiš avanturu.

- Znan, ali on kaže da je onda tako mislija, ali da sada vidi da nije spreman.

- A, šta ću ti reći, bolje mi je mučat.

- Ma ja sam se previše zagrijala, tuku me emocije, ne znan za sebe. A, lipo sam mu rekla da me ne dira, a vidi sada, on bi avanturu, pa Luce moja, neman snage više.

- Imaš dva izbora: sada sve raskrstit ili se još ponekad vidit s njim da emocije istrošiš.

- Ne znan šta ću...

- Ponavljan onu moju, što se više boriš protiv emocija, emocije su jače, jednostavno ih hraniš.

- Znan, zato i mislin još se koji put naći sa njin.

- Odluči sama, znaš da ću te podržat u svemu i da sam tu.

- Znan, Luce draga, aj čujemo se.

Naravno da je odlučila još se koji put vidit, a šta će drugo, priko ušiju zaljubjena žena već radit gluposti i biti zadovoljna sa mrvicama. I ona je znala da je to loša odluka, ali ovo je bilo jače od nje same, sama mi je priznala da će to prikinit šta prije, ali još nije spremna.

Poslije par miseci susreti su se razrijedili, a i po njon san vidila da je bolje. Ne znam kada se sve točno završilo, ali samo ga je pristala spominjati, a ja ni po živu glavu nisam ništa pitala, jer znan da se nije još od rastave ovako zagrijala i da je baš patila. Još je neko vrime bila sama i onda je našla nekog par godina mlađeg, znam da joj to nije muškarac za budućnost, on je nju obožavao i ovaj put je baš bila sritna.

Sada sam u čudu, što se događa, odakle se on stvorija, već je prošlo više od godine ipo dana od njezinog ludovanja za njim, ali pustila sam je, osjećala sam da će mi sve ispričati, naravno da i je.

E, vratimo se na početak naše priče i nastavimo gdje smo stali.

Zadnje je bilo moje...

- A, taj.

- A, koji drugi Tiho?

- Pa, ali je taj Tiho živ?

- Da. I te kako i zdrav, a to može meni zahvalit. 

- Ne razumin...

I sada da ne duljim, lipo ću vam opisati šta mi je prijateljica ispričala.  Ovako, znate da u mojim godinama, a mislim i u vašima, jer ne bi inače ovo čitali, rič 'viđanje' ima širinu i dubinu, tako da je moja prijateljica prilikom mirenja te dubine i širine, otkrila mali, ali ne baš muževan problem u našega trenutačnog glavnog lika ove priče, to im nije smetalo za lipe trenutke, ali se s vrimenom pogoršavalo i ona je to znala da se triba to operirati, inače može ići na gore, a operacija se dugo čeka ili se treba platit privatniku. Već sam rekla da je puno dobra osoba i ona je slučajno, da sada ne pišem detalje, dobila jednu svoticu novca. Iako se već neko vrime nisu viđali, naglašavan, više nisu imali lipe trenutke, ona je njega nazvala i rekla mu kako ima novac za njegovu operaciju, naravno da može razdužit vraćanje, jer zna da ne može odma vratit.

U kojem sam ja čudu ostala možete li zamisliti, a bolje da me ona nije vidila, jer bi prikinila priču, ali ja znan da je ona iz srca taj novac dala, znan sigurno jer uvik je tu i kada meni nešto triba, zato bolje da nije vidila moj pogled jer bi shvatila koja je glupača ispala. Ali, slušajte šta je bilo... Prošla je godina dana, vidili su se par puta samo u prolazu, osta joj je drag, ali imala je vamo pažnju zgodnog, mladog muškarca i bila je zadovoljna. On je, kako su joj rekli neki poznanici, ima neku udanu ženu, kojoj nije prvi put da vara muža.  I tako, prije par dana Tiho je nazove i kaže da ima jedan dio novca i da joj može vratit, dogovore se za sutra da joj da i da popiju prijateljsku kavu. Ona je sutra dan bila u nekim obavezama i da zna isplanirat dan pošalje mu poruku:

- Kad si mislija da se vidimo danas, da znam planirati?

Dobije odgovor:

- Molim te, ne dosađuj mi, ne mogu ti pomoći i ostavi me na miru.

Šok, naravno, možete zamisliti kako se osjećala kada je to pročitala! Pomogla čoviku, a on ovako. Odmah ga nazove, a on se ne javlja! Ludi, ne više zbog novca, već uvrede, poniženja i osjećaja izdaje.

Vrtila se u krug uru vrimena, onaj naš razgovor je bio u međuvremenu, nije znala šta će sa sobom, oće li ići u njega da ga sravna, a onda joj zazvoni mobitel. 

- Žana, oprosti, ali mora sam tako, jedna osoba je vidila tvoju poruku, poludila je i mora san tako napisati, kako ću joj reći zašto me tribaš, nisan to moga.

- Pa, mogla sam i misliti da je ona u pitanju.

- Ko, ona?

- Pa, Snježana.

- Kako znaš?

- A, ko ne zna? Kako možeš to sebi dozvoliti, pa ja sam ti pomogla kada nisi ima u koga pitat, kada si bija bez jedne jedine kune, kako si moga sebi dozvolit ne zaštiti prijateljicu koja ti je pomogla, je li se sramiš?

- Aj, Žana, nemojmo sada o tome, umoran sam, posli ću ti proći pored zgrade i dodat ti novac.

- Znači, ni piće ne smiš sa mnom popit? A bolje mi je mučat...

- Mora sam tako.

Posli pola sata dodao joj je jedan dio novca, na autobusnoj stanici, kroz otvoren prozor, ni vrata nije otvorija da se zahvali jednoj ženi koja mu je muda izgubljena vratila. Ni danas ne znam je li joj cili iznos vratija, ona ne želi o tome pričati.

Njegova ljubavnica nikada nije saznala zašto je bila u kontaktu s Tihom, čak joj je i poruke prijeteće slala, par puta je budila na mobitel iza 3 sata ujutro, zvala i onda spuštala slušalicu. A mogla joj je Žana samo reći:

- Moja, Snježana, ja sam korigirala, ulipšala i lipu svotu novca uložila u ta muda s kojima sada uživaš, ali zavraga, mogla sam ja milijune platit, možeš ti šmajseron stati ispred njih, ali nikada prava muška muda u njega neće biti. 

Sa mudima se ne rađaš i nisu među nogama. Njihova veličina i snaga ovisi koliko si nježan u duši i muško u srcu.