DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Kako sam Barbari rekla istinu i izgubila je...

- Di si ti, imaš vrimena za jednu kavicu?

Čitam poruku od jedne ne baš simpatične, ni baš bliske prijateljice, ali zato zbrčkane i veoma nesritne žene. Ima sina od 10 godina, kćer od 5 i ona bi bila možda jedna od mnogih rastavljenih žena koje su prošle nesritan brak, traumatični razvod i sada pokušavaju imati bar nekakvu komunikaciju s bivšim, brinija se on o dici ili biža od alimentacije, da se kod nje nije dogodila mnogo veća trauma.

Kada je bila trudna sa kćeri četiri miseca, muž joj je reka da voli drugu i da želi razvod. Zar triban pisat kako se jedna majka koja treba postati majka još jednom ditetu osjećala u tom trenutku? Povriđeno, izdano, nesritno, tužno, ljuto, depresivno, bez budućnosti, suicidno.

Ja je u tom periodu nisam poznavala, upoznale smo se prije godinu dana, nije baš ostavila neki dojam na mene ka žena koja zna kako će dalje sa svojim životom, a kamoli sa životom dvoje male dice. Često je imala potribu zvat me da pričamo, ja sam uvijek pokušala da je saslušan i dan podršku kao žena ženi. Dugo se nismo vidile i pošto me zove na kavu računan da se sigurno nešto dogodilo, nešto je bivši napravija i triba joj ženska utjeha. Promislin da nisan pogledala novi Story ili Gloriju, jer uvik zove kada bivši bude sa sadašnjom, na nekom događanju i to poprate novinari. 

Da pojasnin, njezin bivši ostavio ju je zbog jedne naše poznate osobe i možete li zamisliti kako se sve ove godine ona osjeća, kada svako malo vidi njihova nasmijana lica po svim časopisima ili portalima, a ona je propala, muči se s dvoje male dice, nema vrimena ni za u frizera, nema ni para za frizera, sa sinom triba učit, a s malon po doktorima jer je stalno nešto boležljiva. Ja mislin da to malo sitno dite nosi svu njenu bol i da je život nekako raspodilija teret jer bi se Barbara davno raspala. 

Možda ovo vama zvuči čudno, ali da upoznate tu ženu, koja nema ni sekundu mira, znali bi koja snaga Velog Jože triba da se digne ujutro i da cili dan odradi i kada nađe pola sata vrimena da popije kavu onda otvori novine, a ono njezin nož s velikim osmijehom preko cile stranice, baš kao da se njoj smije, a ruka koja drži taj nož, kao da govori: 'Aj, ženo, produži dalje, nebitna si, ne gledaj ovo, nije za tebe namijenjeno, čuvaj dicu i ne smetaj. Sada je on moj muž, a ti si bivša i vidi kako dobro izgledan i da si valjala ne bi mene tražija'.

Par puta sam vidila ovakvu bol u njenim očima i pokretima, ni sada ne mogu shvatit kako san uspila da dam razlog da nastavi dalje, jer ni dica ti ponekad ne mogu biti utjeha, a nikada ti ne smiju biti smisao života.

- Evo, ja dobro, imam vrimena za kavicu, kada ti odgovara?

- Može večeras iza 6, mali mi kod matere, a mala ima trening, pa tu uru vrimena iman za sebe.

- Važi, čekam te u kafiću kraj bazena, pa ćemo tamo popiti kavu.

- OK.

Kada mi je prilazila imala je neki neprepoznatljiv hod za nju, a kada mi je prišla da me poljubi, čudan neki vesel pogled, ka da se ona bol iz očiju povukla. Bilo mi je drago to vidit, znači da se ovo vrime dok se nismo družile nešto lipo dogodilo.

- A, Barbara, tko je zaslužan za taj sjaj u očima, da te ovako pjesnički upitan?

- Čekaj, sve ćeš čuti, aj zatvori ta usta.

- Ja ću zatvorit, ali ti bome nećeš dok mi sve ne objasniš.

- Znaš, upoznala san jednoga.

- Ma ko bi reka, ja mislila da ti blagajnica u samoposluzi naslikala taj osmijeh.

- Eh, tebe. Slušaj, ovo je nešto posebno.

- Vidin.

- To kako me usrećuje, ne znam kako da ti objasnin.

- Polako, nigdi mi se ne žuri.

- Viđamo se već misec dana i baš nan je lipo.

U prsima sam osjetila ogromnu toplinu i baš san bila sritna zbog nje, zaslužila je bar malo sriće, a ovdje vidin i puno više.

- Aj, viči! Ko je, odakle je, koliko godina, koliko dice?

- Ne smin ti reć koji je, oženjen je.

'Oženjen, oženjen', samo mi je ovo tuklo u glavi, kada sam je gledala, ja mislin da mi je 100 litara krvi udrilo u glavu! Bis, ljutnja, a istodobno tuga jer sam se tako radovala njenoj srići. 

Znan da u ovakvim trenucima ne treba davati savjete, jer ih neće ni čuti, tu sam jer je triban saslušat, klimat glavon i da je sigurna da nikome neću reći njeno prekrasnu tajnu. Jednostavno sam prigrizla jezik i rekla:

- Barbara, baš se radujem zbog tebe.

- Znala san ja da si ti prava prijateljica i da si sritna kada san i ja sritna, ne triba mi sada predika kako je oženjen, znan ja to i bez da mi se ponavlja, ja sam sada dobila malo radosti u ovom blesavom životu.

- Ma, naravno da mi je drago zbog tebe, ali samo mi se nemoj zaljubiti.

Brzinski je spustila pogled, počela mišati već promišanu kavu, ponovo uzeti upaljač da upali već zapaljenu cigaru. Sada san ja osjetila u prsima onaj nož koji ona već godinama dobiva u srce.

- Neću, ali on ti je puno nesritan sa ženom, on ti s njon već dugo ništa nema.

A, majko moja mila, šta ću sada, triban slušat i gledat veselje jedne povriđene žene, a to veselje je samo put do još jedne patnje. Što sada, da odglumin radost, dan podršku ili da joj odmah kažen kakav će biti kraj? Ne bi ja filozofirala šta ona ima seks sa oženjenim muškarcen, valjda ste me već dovoljno upoznali, još bi to i podržala, da barem ima malo iako prividne radosti, ovoj ženi triba grana za koju će se držati, jer ona više ne može hodati, pa pokušavala letit, ali i krila joj gube snagu. Odlučila san u sekundi da triban na grub način biti iskrena jer ako iden polako udaljit će se od mene i neće imati ovu priliku da je podržavan. Past će na samo dno, a nikada sebi to ne bi oprostila.

- Jel ti to njemu viruješ?

- A, zašto mu ne bi virovala, vidila sam na FB sliku, zgodna je, ali se vidi da je neka rošpija.

- A koliko on dice ima sa tom rošpijom i koliko su dugo u braku?

- Dvoje i u braku su oko 10 godina.

- Ako je on sa rošpijom u braku 10 godina, znači da ni on ne valja.

- Ma, šta je sada tebi, mislila sam da ćeš se radovat sa mnom?

- Ja bi se radovala i u svemu te podržala, ali da se nisi zaljubila.

- Pa, šta ima veze, kada se i on zaljubija.

- Je li ti to ozbiljno?Je li ti to on reka ili misliš?

- Pa zašto mi nešto tako normalno triba reći, stalno mi šalje poruke, kada smo zajedno puno nam je lipo, a seks je odličan.

- I to je tebi zaljubljenost?

- Slušaj, Luce, nemoj mi sad davat moralne savjete, ja sam zbog jedne žene izgubila muža, izgubila život, šta me briga za neku drugu.

- Ja ne govorin o nekoj drugoj ženi, govorin o tebi, o tvojim emocijama, o tvon ranjenon srcu koje triba jednog stabilnog, slobodnog i kompletnog muškarca, koji će te dizati i držati u najgorim situacijama.

- Meni ovaj pruža sve to.

- A kada ti je mala bolesna, može li pričuvati tvoga sina ili s tobom ići u doktora? Da li za vikend, kada svi imaju nekoga, on može biti dio tog vikenda?

- E, sada ti baš po svoju u filozofiju! Tribamo ispočetka malo izdržat, a kada sve on stavi na svoje onda ćemo imati i zajedničke vikende.

U, muko moja priđi na drugoga, tako sam cilo vrime kao molitvu ponavljala, da se smirin i da ne odalamin ovu jadnu ženu, da ne nađen tog, ne znam kako da ga nazoven, budalu i da ga sravnin sa zemljon, pa da progleda i vidi šta radi!

Ma, bolje da mučin...

Lagano sam se primirila i rekla:

- Barbara, zar misliš da su svi muškarci kreteni i ništarije, ka tvoj bivši, pa da će ostavit svoje žene, svoju dicu ili izgubit svoj komod zbog jedne avanture i malo seksa sa zbrčkanon ženom ka šta si ti?

Bol koju san tad vidila u njenim očima mogu usporedit s onon koju bi vidila kada bi Barbara ugledala svog bivšeg s novon ženom u sretnon zagrljaju. 

Naravno da sam i ja tu bol osjetila, ali Bože, oprosti mi, morala sam tako.

- Kako to misliš i odakle ti pravo da tako nešto kažeš? Nisan ja glupača pa da ne znan šta triban u životu!

- Ne, ti nisi glupača, ali on od tebe to čini.

- Ne čini, on mene voli.

'Bum, bum, bum', tutnjilo mi u glavi.

- Barbara, ovako. Draga si mi i ti znaš da sam iskrena, ja ću bit uvik tu da ti pomognen, ali ako vidin da sama skidaš pojas za spašavanje koji ti ja pružan, neću ti ga više davati. Iman dvi cure kojima triba skuvat, spremit i vesela mater, a ako ću ja tebi poklanjat vrime koje njima pripada, želin da poštuješ tu privilegiju. A ne da ti se posvetin, a ti posli svih naših susreta napraviš gore za sebe. Barbara, shvati, ja ću podržat sve što te raduje, ali ako se ne makneš od ovog muškarca ubrzo nećeš imati taj osmijeh na licu. Ja i ti smo ranjene osobe i ako dozvolimo nekon muškarcu da otvori tu ranu, iskrvarit ćemo. Bit ćemo prignječene da će nas se lopaton kupit.

Ponovo je spustila glavu, oprostile smo se uz lažan osmijeh. Više me nikada nije nazvala, znači da nije shvatila moj savjet i da sada negdi krvari. Žao mi je!