DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Ne poželi tuđeg ženidbenog druga

Kada san izašla iz kade nisam se namazala mlikom ka šta triba svaka žena radit, bar da priča kako se maže mlikom i održava svoje tilo nježnim i podatnim, al, eto, večeras se ne osjećan ni nježno ni podatno, a još kada promislin da moran na ovu ladnoću vanka, pošaljen kvragu sve oko sebe. 

Lipo san se obrisala i brzinski navukla debelu pidžamu i uvatila se šminkanja. Najprije sam stavila puder, a onda olovku i malo rimela, eto i šminke dosta. Gledan se u ogledalo i mislim sama sa sobom: ma koji vrag ja ovo činim, šta se mažen, šta sebe mučin, kada ću izać u mrak, biti u mraku i vratit se kroz mrak i ko će u mraku vidit koliko sam pudera i rimela stavila? Ali luda ženska glava triba biti sva sređena jer kako ću se osjećat lipo i poželjno ako nemam crnu olovku oko očiju? 

Upoznala sam prije par dana u jednom našem klubu jednog lipog momčića, ali baš momčića, cili je po mom 'jusu', jedina manica je što ima ženu. Moja draga i izuzetno višebračno uspješna prijateljica na takve situacije kaže: 

- To što je on oženjen nije tvoj problem, već njegove žene.

I od kada sam dobila pametan savjet, a virujte mi da me ova žena pametno uvik svitovala, drugačije sam gledala na brak i neke važne segmente u njemu, koje su neke žene priskakale. Ja sam lipo sebi rekla:

- Ti ne uzimaš ništa što je nečije, već samo višak, šta nekome ne triba i tako san raskrstila sa tim grijon.

Netko tko bude čita ovaj moj dnevnik može to shvatit kako želi, ali virujte mi da stvarno ljubavnica ne uzima nečije, samo ono što je nekoj ženi višak ona malo prizalogaji da ubije glad, a ženinom se dilu niti ne približi.

Ajmo se vratit na monturu i da vam pobliže objasnin zašto triban večeras izgledati ka da sam pobigla iz nisko budžetnog filma za odrasle. Možete zamisliti koliko je čoviku od 30 i kusur godina falilo nestašluka kada je poželio da na prvi ajmo reći 'sudar' dođen u minici, halterima, štiklama i naravno bez gaćica. To mi je reka preko mobitela, njegova srića šta nije moga vidit moj izraz lica jer ne bi me više nikada nazva, a kamoli nastavio govorit šta bi sve volija. Ja slušam i smijen se usnama, očima i cilin tilon, ali puštan čovika da nabraja što god poželi, sigurna san da nikada nikome to nije rekao, možda je pokušao ženi, na početku veze, ali nije rekao preko mobitela, pa je vidija njezin izraz lica i nastavio priču u tonu kako se samo zezao i više nikada nije to ni spomenuo. 

Da živi u Americi otiša bi na bračno savjetovanje i psiholog bi mu reka da je to normalno i da bi treba naći drugu ženu, ali kako je u našem mistu, eto, naša je mene i sada glumi Muškarčinu sa velikim M.

Otvorila san ormar i potražila kožnu minicu, samostojeće bičve i neku debelu majicu, da mi bar rukama nije zima i debeli, dugi kaput koji će mi bar malo noge ugrijat. Našla sam crnu minicu, crne samostojeće bičve sa, mogu vam reći, puno lipom čipkom pri kraju, oko mojih još uvik dobrih bedara. Majica je bila debela, obična. Lipo sam se sredila i obukla štikle, sada samo triban zamolit sv. Antu, da mi dica ne dođu doma prije nego ja izađen jer ovomu što se ja smijem njima bi bilo sve osim smišno. Ja kažem dica, ma davno su oni dica bili, ali jedno je moja zabava, a jedno da mi dica ne dožive šok i da prekinu studije jer tribaju na smjene čuvati jadnu blesiranu mater.

Iskrala sam se iz stana sa figama i litnjim štiklama, ko ce dati seksi zimske štikle, Brate zimi tribaju cizme i bakande, ali ko je zna da cu baš u zimsko doba naletit na munjenog muškarca. 

Aj dobro nema dice, ali sada još da koji susid u ovo gluvo doba veceri ne ide bacit škovace i vidi me u litnjim štiklama, ne znam šta bi promislija, ali da sam u redu, sigurno ne bi. Zato sveti Ante, molim te još da svi sutra ujutro idu bacit škovace, platit ću ti misu i to na Poljudu, jer baš tamo sada i iden.

Napokon san ušla u auto, neokaljane duševne situacije, ni dica, ni susidi ništa nisu vidili, a kada se buden vraćala uzela sam robu za prisvuć se, jer nije sv. Ante baš toliko providan, a bome ni ja tolike životne sriće da se baš kada buden ulazila u portun nitko iz njega ne bude izlazija.

Zaustavila sam auto di smo se dogovorili i čekala. Čekan ja cekan, ali Muškarčine nema, jedno 15 minuta sam čekala, kad evo zadihanog Muškarčine ulazi u moj auto i bez 'dobra večer' počne brzo pričati.

- Uh, uh, uh, jedva sam uspija uteći, šef me nije tija pustit, ka da nas nema dovoljno u noćnoj smjeni, pa sam priskočija priko ograde.

Meni odma crno isprid očiju, ka i njegova dva sina od šest i osan godina, koji luđak, pa on zbog ovakve gluposti može ostati bez posla, šta on misli ko će mu hranit dicu i šta meni triba da me mrzi i da mene krivi što je bez posla?

- I šta da ostaneš bez posla, jer misliš da će ti žena sama hranit dicu, aj ti mali vrati se na posa, a ja iden svojoj kući!

Pokažen mu prema vratima pogledom koji je govorio: Mali, večeras neće biti nestašluka.

On me u čudu, zapanjeno i ne baš muški, ono sa malim m, pogleda, otvorija vrata i vratija se svome životu kakvog je sam izabra. 

- Upalila sam auto i prije nego je muškarcina, sa malim m, izašao, uputila se svome toplom domu. 

Još sam stala na par minuta, na prvom proširenju, da obućen gaće i čizme. Zamišljeno se vozeći kažen sada sebi: E sada sam svatila zašto je grij poželjet tuđeg druga! Ne zato šta je tuđi već ili je mali igrač ili ima mala muda.