DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Neočekivani rođendanski dar

- Vi se mojoj curi puno sviđate - netko mi šapne na uho u mom klubu.

Okrenen se i ugledan muškarca mojih godina, s velikin, čudnin, smišnin, osmijehon. Naravno da se vidilo na tom osmijehu više nego šta želi reć u ovon trenutku, šta zbog buke, šta zbog toga šta se ne poznajemo pa ne zna kako ću reagirat. Pogledan u smjeru koji mi je pokazivao prstom, vidila sam jednu sitnu, izrazito simpatičnu ženu crne kose, na početku četrdesetih. Davala nan je znak glavon i osmijehom da zna šta mi je njezin momak reka i da to podržava, a ja san uzvratila osmijeh i klimanjem odgovorila da je i ona meni simpatična. Vedran, tako se zvao šarmer, mi je moton ramenima pokazao da iden za njim jer me želi upoznati s curom. Naravno da sam se uputila i prilikom rukovanja san osjetila istu onu simpatičnost kao i kada sam je ugledala. Ma primijetila san ja da me njih dvoje gledaju i smješkaju se cilu večer, ali nisan tome pridavala pažnju, a i znan da plešen malo veselije nego šta bi možda tribala s obziron na godine, pa je moga i to bit razlog znatiželje.

- Kad ćeš se više uozbiljit i ponašat kako ti priliči godinama, nikada nikoga normalnog nećeš upoznat i ostat ćeš cili život sama - govorile bi mi ćere upravo zbog tog otkačenijeg plesa u klubu.

- Aj, prikinite više sa tom predikom, još uvik sam ja starija od vas dvi više od 20 godina, ja sam vas dvi odgojila i ako ste vi tako perfektne ispale, bar tako mislite, znači da nisam baš tako blesava kako vas dvi kažete. Pustite me na miru, svoje san odradila i mogu se prilagođavati, ali puno mi je godina za minjanje i šta vas to briga ako ostanem sama, bar ću imati vrimena da vam čuvan dicu kada rodite za koju godinu - odgovarala bi im.

Vratimo se priči iz kluba. Znači ovako, oni su se želili sa mnom upoznati jer su tek odnedavno zajedno i nemaju prijatelja, a ja san Dijani, tako se zove šarmerica, bila simpatična. Nisan puno ni razmišljala, dobra muzika, dobra ekipa, zajedno smo nastavili plesati. Dijana je imala čudne plesne pokrete, a Vedran je, malo je reći, bija smišan. Ali tko sam ja da sudim? Nisam sigurno Milka Babović.

Zabavljajući se tako uz dobar smij prolazila je večer, a pred kraj mi priđe Vedran i kaže:

- U nediju slavimo meni rođendan, mogla si navratit.

- Može, a di i kada? - odgovorin, ne pristajući plesati, bome ni razmišljajući, ko može išta misliti u 3 ure ujutro, a i zašto bi mislila, ljudi me zvali na rođendan, ni prvi ni zadnji, uvik sam bila animator i dobro došla na svim zabavama.

Oprostili smo se uz zagrljaje, smiješak, poljupce i dogovor za njegov rođendan, moram priznati da sam se i veselila, jer su ga organizirali u nediju popodne, a taj mi je dio sedmice uvik nekako depresivan, sama,  moje čere se razbižaju ili uče, a ja sam sve sredila i baš mi triba neko društvo, ali svi imaju neke drage muškiće oko sebe i jedino mi onda bude ža što nemam nikoga, ali to je ipak par sati i brzo dođe ponedjeljak i trka za životom.

Sutra dan san vrtila film na početak priče s Vedranom i nekako sam počela osjećati neku nelagodu, ne znam kakvu, lampica mi je gorila, ali još nije bio upaljen rotor, znači sve je popravljivo. 

Nazovem ja moju dragu prijateljicu...

- Mira, iman u nedilju jedan rođendan, očeš ići sa mnom da ne idem sama, ako ne želiš, ne želim te prisiljavati.

- Ma naravno, kada se i gdje ide?

- Oko 8 sati navečer, ja ću te pokupiti, idemo kraj hotela Split ilitiga sada Radisson.

Nisam slučajno ovu prijateljicu izabrala, koliko ponekad izgledala neozbiljna, kada osjetim u tijelu neku nesigurnost, nikada ne zanemarin to, puno sam ja vrimena uložila u moj život i red u njemu, ne dozvoljavan da nečiji nered uđe u moj red. Ova moja prijateljica je bila totalna suprotnost od mene: mirna, tiha i neupadljiva. Nemojte misliti da je ova riječ 'neupadljiva' uvreda, ne, njezina neupadljivost je bila simpatična, imala je dobru i neiskvarenu dušu, a malo je bilo osoba u mojoj okolini koje su bile kao ona. Rijetko smo se družile, ali kada smo bile zajedno davala mi je neki mir i zbog toga san je sada i pozvala, da svojon neupadljivošću bude balans. Znan da smišno zvuči, ali kako vam drugačije objasnit? 

Kupila sam bocu dobrog vina, pokupila mog tjelesnog čuvara, Miru, i krenuli smo na Žnjan.

Stigli smo ispred velike i puno lipe dvokatnice u elitnon dilu Splita, baš ono mrak, kako bi rekli za nešto nama nedohvatljivo. Ja sam ipak mali knjigovođa, samohrana mater dviju studentica i ovakvu kuću mogu imat jedino ako se dobro udan, šta moje ćere navijaju, a ja se uvik zaljubin u nekoga dobrog duhovnjaka. 

Kada smo ulazile u kuću smijale smo se ko srednjoškolke gledajući okolinu, vrt, samo je falija bazen, a bilo je mista i za njega. 

- E, ovakvog ću ja jednog naći - kaže Mira.

- Aj, Mira ne trabunjaj, idemo sada se najist, napit i to je sve, a ovo imaju one od 25, koje imaju želudac ljubit muškarca pred smrt, ja i ti ljubimo jedino kada se zaljubimo. 

- Ha, ha, ha, ovo si lipo rekla, Luce.

- A, nego, muči i idemo.

Kada smo ušli, kuća je bila puna ljudi raznih godina, a moji domaćini su ugledavši moju prijateljicu odjednon problidili, a onda pocrvenili! Ne toliko Dijana koliko Vedran.

Meni je bilo neugodno, jer možda nisam smila dovest nekog nepozvanog na tuđi rođendan, ali sada je gotovo, nema nazad, ali, mislin se, svidit će se njima Mira, ka svima šta se svidi. Večer je prolazila u smiju uz odličnu spizu, glupo da nabrajan šta je sve bilo za jist, ali ne sumnjajte da smo se Mira i ja svako malo pogledavali sa punim ustima, uz odobravanje, a na njenom dragon licu san vidila zahvalnost šta sam je pozvala. Ekipi san se svidila, a di neću kada san bila glavni animator svojim pričama uz naglasak na seks. Bija je jedan zanimljiv muškarac, saznala sam da je slobodan i po pogledu sam osjetila da mu se sviđam, ali mi nikako nije bilo jasno zašto nije krenija u napad. Nikada se nisam privarila kada se nekom muškarcu sviđan, a ovome sam se svidila, nije bilo sumnje. 

Lipo sam sila, ka usputno pored njega i krenila je komunikacija uz koketiranje koje mu je pasalo, ali sve se ograđiva. Ništa mi nije bilo jasno, ali past će on, računa sam, nastavila ja komunikaciju, malo ubacila i koju pametnu, vidila sam da se iznenadio i to mi je bilo najčudnije. 

E sad san se malo zapitala: izgledan li toliko glupo da se muškarac šokira kada kažen dvi pametne beside?! Moran priznat da mi to zasmeta, a i kojoj osobi ne bi, zbog toga san počela više koketirati, ali ne da budem koketna plavuša, već da osjeti pametnu ženu kojoj se on sviđa. 

Moran priznat da sam uspila u svom naumu, gleda me tako da mi je ego bio veći i od ove kuće, kada odjednom on reče:

- Zanimljiva si žena, baš sam se iznenadio da si ti Dijanin poklon Vedranu.

Koji, poklon, pa kako ja mogu biti poklon! Dok mi je ovo brujilo kroz glavu gledala sam oko sebe i sasvim drugačijim očima sam vidila ljude oko sebe, a posebno Dijanu i Vedrana, sada mi se sve razbistrilo! Da vam pojasnin ono šta ste već shvatili: Vedran je za rođendan poželija uz svoju curu još jednu ženu! Da budu, jelte, malo nestašni, a ona je tribala da izabere ženu koja se njoj sviđa, naravno i njemu, a ja san bila ta 'odabrana'. Mnogima bi godilo da od punog kluba baš oni budu ti koji su odabrani, ali ta 'posebnost' brzo me prošla. Volin biti posebna u puno toga, ali u ovom segmentu želim bit obična, jedinstvena, nezamjenjiva, jedna jedina i da pored mene nitko ne poželi drugu ženu! Kada san se pribrala, okrenen glavu prema muškarcu koji je sidija do mene i kažen mu:

- Moran priznat da se posebno osjećan ka poklon, ali ja se sama poklanjam, a u ovoj priči od mene će Vedran dobiti samo ovu bocu vina.

Kad se on počeja smijat i ja sam za njim, pa mu je sve bilo jasno. Nastavili smo ugodnu komunikaciju, sada je bio puno otvoreniji i pozvao me da se nađemo sami na kavi, ali ja sam odjednon izgubila interes za njega i sve ljude koji ga okružuju. Dala sam mig Miri da bi mogli brzo ić, na šta se ona iznenadila, jer bilo je stvarno dobro. Nisan želila puno objašnjavat, ali Mira me dovoljno poznavala i znala je da ja ne bi prekidala nešto ovako dobro bez razloga, shvatila je da ona triba potegnut priču o odlasku, ukratko da triba bit 'zločesti policajac'.

- Luce, molin te nemoj se ljutit, triban ići doma - kaže ona priko cilog stola da je svi čuju. Eto, kada triba veoma je upadljiva, ha, ha.

- Aj, Mira, ne zezaj, šta nam fali, ostanimo još malo.

- Ti me pribaci, pa se vrati - rekla je da mi ostavi prostora, ma pametnica moja.

- A, dobro, pribacit ću te.

Pogled mojih domaćina je malo reći bio ljut, ali zar mislite da san se s tim opterećivala, meni je bitno bilo da nestanem iz ove 'jazbine', a na mom sugovorniku se vidila takva radost...

Još nismo ni ušli u auto, kada Mira kaže:

- A, ženo, šta se dogodi?

- Ništa, ali se tribalo.

- Sada mi ništa nije jasno.

- I neće, Mira, moja draga i dobra. Jednostavno, Vedran je poželija malo nestašniji poklon, pa je Dijana na mene stavila mašnu, ali ja nisam curica već žena, pa ne volim mašnice.

- Ha, ha, ha, a ne znaju oni na koga su naletili, ajmo mi popit medicu i napričat se!

- Može!

Dok sam vozila, mislila sam na našu priču dok smo dolazili i gledali prekrasu dvokatnicu.

Ne moramo imati 25 da bi besplatno živili u tako lipoj kući, ali tribamo udovoljavat gazdi, baš nekako kao kućna pomoćnica. Samo šta se sva prašinu koju bi pokupili čisteći ovakvu kuću ne bi saprali ni godinama nakon šta bi gazda zalupija za nama vrata. Za svaki slučaj - blindirana.