DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Pomorčeva žena i naš zajednički prijatelj

Odma na početku da se ogradin, ovo ne pišen o svim ženama pomoraca, ovo je priča o samo jednoj ženi, kojoj je, eto, slučajno muž pomorac. Ona bi bila nestašna i da joj muž radi kao zaštitar u nekoj banci. Možda bi bilo i za nju bolje da se udala za nekog vodoinstalatera, imala bi, fala Bogu, lipe prihode, a i u blizini muža da je malo pripazi, pa naše malo ne bi imalo ovoliko šlaga za jutarnje kave. Već je godinama ona šlag mnogim kavama i kada se počne topit ona odma uzme mikser i dobro ga utuče, a ugodi i onima koji piju sa šlagon i mlikon.

Upoznale smo se u mom klubu. Uvik mi je bila simpatična jer je vesela i uvik sređena ful gas. Ja se isto volin lipo obuć, tako da pratim detalje, a ova je bila za svaku pohvalu, em ukusno, em se vidi da žena ima para. Naravno da tada nisam znala odakle joj, stalno je bila vani, tako da sam i računala da nigdi ne radi. Ali odakle joj lova za krpice, a i slučajno san jednom vidila da vozi dobro auto...

Jednu večer mi je prišla, uz riči kako vidi da sam često vani i da bi se mogle družiti. Bila mi je to dobra ideja i tako smo stalno počele izlaziti. Saznala sam da joj muž plovi već dugo, da ima jednu ćer, da nije tila više dice, jer da ima puno obaveza u životu i da uz još jedno dite ne bi mogla sve to obaviti i da sada još uvik osjeća posljedice u leđima koje je dobila prije 24 godine kada je pola godine živila na trećem katu i svaki dan nosila kolica.

 Aj, sada lipo razmislite o ovome šta sam napisala: žena nikad nije radila, ima tri stana, tri auta, jedno dite, ne kuva već godinama, jer to se, kaže, ne isplati, pa jede u restoranima i priča mi kroz plač kako osjeća u svojim leđima težinu života jer je nosila kolica na treći kat cile pola godine. Ja sam tiho uzdahnula i srića šta nismo bile same jer bi je bila uvatila za vrat i bacila u more koje je bilo dva metra od nas. Ali, mislila san se, čemu? Ma ne samo čemu je bacit u more da je razladiš, već čemu joj ić objašnjavat da pizdeka i da to govori meni,  samohranoj materi dvi cure koje studiraju. Meni, koja se dižen svako jutro u 5 ipo jer triban doć prva u kancelariju da mogu sve pripremit dok mi dođu moje radnice i onda trčen doma skuvat da cure imaju toplo skuvano, potom curik da vidim jesu li radnice sve proknjižile, onda se vraćan noću nazad doma i spremam nered koje su moje cure ostavile za sobom!

Ajmo, priskočimo kuknjavu, ja sam baš zadovoljna sa svojim životom, jer ovako sam tila i organizirala. Imam novaca da o nikome ne ovisin, a ne ka ova tukača koja trpi muža kojega ne voli, ali lakše je odradit sa njim u krevetu par miseci godišnje nego ić radit u pekaru za 3000 kuna. Samo šta su velike kompanije dobro zajebali ovaj tip žena jer su prije pomorci i do osam miseci bili na brodu i dva miseca doma, a sada budu 2&2, a dva miseca prođe u trenu i eto ti ga nazad doma, a nije se ni zabavila kako triba.

Imale smo, ka šta vidite, puno različitosti, ali ko će u mojin godinama nać idealnu ženu za izlaske: ili ima muža ili nema volje ili ima 20 kila viška pa je frustrirana, ova je uvik bila spremna za noćne izlaske.

Upoznala san joj muža i puno mi se svidija, ka i ja njemu. Često smo izlazili i baš nam je bilo lipo zajedno, nije se gledalo tko plaća, iako je on najčešće vadija novčanik, a i ona nije imala zmiju u džepu. Znala san za njene seksualne apetite, iako ih nisam odobravala uz tako dobrog muža. 

E, onda su me jedan dan upoznali s muškarcen. 

- Lucija, ovo je Petar.

Ispred mene je sta muškarac srednje visine, na centu ošišan i s kratkon bradicon. Nije me nešto na prvu osvojia, ali smo tu noć proveli u priči i osjetili smo posebnu privlačnost. Bija je rastavljen, otac dva sina, volija je čitati, jedina mana mu je bila šta nije ima klasičan posao, već je vlasnik jednog poznatog kafića, ali sam se toliko oduševila njegovom pričon i gledanjem na život da sam do kraja večeri bila zaljubljena. Ma šta zaljubljena, blesirana, to je pravi izraz! Jer zaljubljenost je dozvoljena mladosti, a ne nama u četrdesetima, mi se samo smimo zaljubit 'bez rizika'. 

I sad kad se sitin te noći uhvati me neka posebna nježnost i toplina, jer sam se poslije dugo vrimena opustila i otvorila jednom muškarcu. 

Odmah na početku priče rekla san mu da sam sredila svoj život, da imam jednog muškarca već duže za razonodu i da mi ne triba avantura, jedino, ako želi ozbiljnu vezu možemo dalje komunicirati, jer da on ima sve u kvalitete koje mene mogu blesirati i da se mogu zaljubiti, ali da mi ne treba ta glupost. Ukratko, ako ne vidi u meni ono šta mu triba, neka produži dalje. 

- Lucija, ne znam kada sam sa nekim ovako lipo priča, pokušajmo, ja mislim da bi moglo biti zabavno - reka je sigurno gledajući me u oči.

 Aj bila je noć, pa sam možda vidila ono šta sam tila vidit, a i bija je prijatelj mojih 'prijatelja' i 'prijateljica' mi ga namišta, zašto bi sumnjala u njegovu iskrenost prema meni, jer da je kreten sigurno bi mi rekli da se maknen od njega, ali oni su rekli da je dobar čovik i da bi im baš bilo drago da budemo zajedno. Tako je počelo naše zajedničko druženje i izlasci, bilo je veselo svaki put.

Ja sam želila da budemo Petar i ja više sami, ali smo svaku večer bili u drugom klubu i umorni se uz poljubac opraštali ispred moje zgrade. Ja sam već rekla mom 'stalnome', Renatu, da se više nećemo viđat jer da želin jednom zanimljivom muškarcu dati šansu. Njegov pogled sve mi je reka. Nije bija baš mrak, tako sam točno vidila tugu, jer znam da se dobro zagrijao za mene, ali je bija svjestan toga da je pored mene samo dok netko mene zanimljiviji ne zaintrigira. 

Da se vratim na moje i Petrovo opraštanje isprid zgrade. Bili bi sitni sati, ni ja ni on nismo pili i uvik bi odveli vesele prijatelje kući da ih ne uvati policija. S jakon bi me požudom zagrlija, počeo ljubiti i ja bi se osjećala baš željenom ženom, uvik bi osjetila njegovu jaku 'muškost' i postalo mi je čudno da u našim godinama nismo prišli stepenicu od poljupca i zagrljaja. Živin s dvoje dice, ali on živi sam, čak sam i onako usputno spomenula da su mi dica često van kuće i da može doći do mene jedan dan, a on je to sa smiješkom uz poljubac odbija i reka:

- Ima vrimena, di nam se žuri?

Ja sam prestala dalje spominjati, jer ipak sam žena i uz sav feminizam želim u nekin segmentima ostati konzervativna, tako smo dalje nastavili izlaziti uz oproštajni poljubac uz zagrljaj na mom parkingu di nema gradske sviće. Moran priznat da san počela osjećat sve veću nervoznu i pronalazit u sebi grešku, ali toliko sam uživala u njegovom društvu da nisan vidila vidljivo. Naravno, svi dođemo do zida i svaka žena kada nešto želi, tija to muškarac ili ne, doći će ona do toga. Lipo sam našla razlog da dođe do mene, drugi put ću razlog opisati u detalje, naravno da dica nisu bila doma, on se, začudo, pokuša izvuć, ali ja san zapela i nema mu mrdanja, mora se popet do mene! Kada je obavija šta san ga molila, skočila sam na njega da smo se oboje počeli smijati i bilo je zabavno, veselo i osjećala san posebnu požudu, kakvu dugo nisan osjetila. Kada smo legli na moj kauč i nastavili igru, on me lagano odgurnija i reka:

- Lucija, ja sam zaljubljen u drugu ženu.

Treban li pisati kako san se u tom trenutku osjećala i kako me duša, srce, tijelo i svaki atom zabolija?

Ta žena je bila pomorčeva žena i ja sam trebala glumiti curu da njezin muž ne posumlja u njih dvoje! Ovim im puten šaljen svu sriću ovoga svita, jer su je zaslužili posli toliko skrivanja, a njezinom mužu snagu da prestane volit ženu koja ga ne voli i nije njegova već godinama.

Drugu večer otišla sam do Renata. Kada sam ušla u njegov stan nježno me zagrlija i tiho reka:

- Ni ovaj nije bija 'pravi', ža mi je zbog tebe... Ma imamo mi previše godina za 'prave'.

To je reka, ali njegove ruke govorile su nešto sasvim drugo. 

- Falila si mi, bija sam tužan bez tebe, ne mogu živit bez ovog osjećaja, ne odlazi od mene, uvik ću biti tu.

Tada san shvatila da san ja njemu bila ona 'prava'.