DNEVNIK NESTAŠNE GOSPOĐE: Upoznala san dalmatinskog zmaja, slobodnog čovika koji ima curu

Vauuuu, šta ovo zvuči moćno i muški - dalmatinski zmaj! Nije kineski, kako bi očekivali, jer zmaj se odma poveže s Kinom i njihovon kulturon, ali kako ću napisat kineski zmaj kada ću vam danas u svom dnevniku pisati o jednom Dalmatincu, pravom kršnom, pametnom, vridnom i svakoj ženi poželjnom muškarcu. A još je i slobodan.

Poznato vam je da sam ljubiteljica društvenih mreža, a Fejs mi je kućni ljubimac i stalno sam na njemu. Nisam od onih šta stavljaju šta su jeli, koji slikaju kolač dok se pravi, kolač kada ga stavlja u škrovadu, kada ga ubacuje u špaker, kada ga vadi iz špakera, kada ga kida, kada ga stavlja na pijat, kada ga manđa, poluprazan pijat, kako se briše krpon, svoj drob di je smistija kolač dok gleda televiziju, srića naša što svima radi ego pa oni jedino svoj zahod slikaju kada rade 'blesavi' selfi inače bi nam slikali i stavili na zid i onda kada su iz sebe izbacili kolač. 

I tako jedan dan dobijen zahtjev od Ante Šundova, pogledan malo po profilu, simpatično mi je izgleda i prihvatin prijateljstvo. Posli nekog vrimena dobijen poruku u inboks i tako nas dvoje počnemo jednu zabavnu komunikaciju. Odmah se vidilo da nije blesav, nema neku načitanost, ali brate mili ne može svako bit Ante Tomić, ovo je Ante Šundov, pa i to dosta za početak. I tako smo mi lipo sve rekli jedan drugome: saznali smo da smo oboje slobodni, koliko dice imamo, di ko radi... Vidila sam da je normalan i drag muškarac. A onda mi, ka iz vedra neba, napiše da ima curu!

- Eeeeeeeee, koja cura?

- Pa, moja cura.

- Pa sada si napisao da si rastavljen.

- Jesam, ali iman curu.

- Pa šta tražiš od mene?

- Pa zašto se ne možemo malo dopisivati?

- Možemo, ali vidin da ti se sviđan, čemu onda ovo dopisivanje ako imaš curu. Imaš ti ne samo curu već i neki problem. Neman više volje za dopisivanjem. Pozdrav.

I tako sam prekinula komunikaciju i baš me bija naljutija, ne znam zašto, volin ja opušteno dopisivanje, ali reci brate odma na početku da si zauzet i mirna Bosna. 

Prošlo je par dana i evo ga opet u inboks.

- Jesi se odjutila?

- A šta sad oćeš, lipo si reka da imaš curu, možemo pričati jedino o tripicama, jer sumnjan da te zanima Picasso ili kako se osjećao Zafon dok je pisao Marinu. 

- Aj za Picassa sam čuja, ali koji ti je to Zafon, jel ti oćeš reć da sam nenačitan?

- Ma ništa ja ne želim, samo ti reci teme koje možemo. Znači, ostaju tripice?

- Ja volim tripice, a ti?

- I ja ih volim, a svi kažu i da ih dobro kuvan, da ih provaš i da nemaš curu sigurno bi me oženija?

- Opet ti o curi, pusti curu.

- Ja ću je pustit, ali ti nećeš.

- Oćemo lipo pričati ili ćeš me bosti?

- Ne želim ništa jer imaš curu.

- Pa zašto se ne možemo dopisivati, puuuno si mi lipa na ovom slikama i vidim da nisi blesava.

- Je, nisam blesava i zato: šta ću sa tobom? Aj pozdrav.

I ponovo prestanem odgovarati na poruke, ali, priznajem, svidija mi se i zato sam i bila ljuta šta ima curu. A štaš, sve šta valja je zauzeto. 

E sada sam ja poslije nekoliko dana poslala poruku:

- Jesi li prikinija sa curom?

- Ej, prijatejice, nisi ljuta više na mene?

- Pa šta sam bila ljuta, nego me nervira kada nije iskrenost.

- Pa, dobro, evo sada sve znaš i možemo dalje pisati, oću ti reći kako sam danas skuva odličan fažol? Kako ga ti praviš?

I tako je počelo naše dopisivanje, uz stalne svađe i prekidanje komunikacije, ali drag je i iako je reka da ima curu osjećala sam da je slobodan jer je na sve blagdane bija sam, čak i na Badnjak smo komunicirali jer smo već izmijenili broj mobitela i često se čuli. Imao je ugodan glas, kao da se znamo cili život.

Poslije dosta dugih razgovora u kojima smo shvatili da imamo dosta toga zajedničkoga, ja ga pozovem na kavu.

- Ma ići ćemo jedan dan.

- Pa zašto ne popodne ili sutra?

- Ma imam obaveza i baš sam umoran...

- A dobro, pozdrav!

Ponovo ljuta, prekinen komunikaciju jer nije lako kada pozoveš muškarca na kavu, pa iako je prijateljski poziv, malo je neugodno, ali brzo me prošlo i nastavili smo dalje pričati, naravno sada sam već osjećala njegov uzmak, meni je to bilo zabavno i stalno sam ga zvala da se upoznamo, a on simpatično odbijao. 

Pričajući jednom slučajno on kroz priču spomene:

- Pa nije mogla, jer je ona udata.

- Molim, molim! Cura ti je udata!

- Da, i to mi paše.

- Onda ti to nije cura, već ljubavnica.

- Ne, to mi je cura i već smo godinama zajedno.

- Pa mogli bi se ja i ti malo zabavit, ha, ha, ha.

- A, ne, ja kada sam sa jednom onda ne varam.

- Ha, ha, ha… A ona tebe može.

- Ona mene ne vara!

- Ali ne spava sa mužem? Ha, ha, ha.

- Aj, Lucija, pozdrav, neću sa tobom o mojim privatnim stvarima.

I naravno, sada ovaj put on prekine komunikaciju. Naravno, već za koji dan se opet čujemo, ne znam ko je prvi zva, ali smo pričali otvoreno o njegovoj 'curi', pričao je koliko je zadovoljan sa njom, da ga u svemu ispunjava, da mu nije dosadna, da mu dođe ponekad srediti kuću, da ga ne pila. A, muko moja, kako će ga pilati i zvati kada joj je muž za vraton, za stolom i u krevetu. 

- A Ante moj, koji si ti luđak, pa oćeš ti sa njom tako još dugo?

- Oću kada nam je lipo.

- Ma znam ja sve to i nemoj sa njom prekidati, ali godine idu, imaš 55, tribaš nać ženu s kojoj češ ići u šetnju i imati zajedničke Badnjake.

- Meni je ovako dobro i ona je meni dobra.

- Ma, ponavljam, ne kažen ja da ona ne valja, ali odbijaš samo kavu sa mnom, ja slobodna, a ona svaku noć spava sa mužem i sve nedilje i blagdane je sa njim, a ti preko FB tražiš razonodu. Neka nje pored tebe, ali budi otvoren za slobodne žene, ne budi glup, pa ona manipulira sa tobom, zna šta ti triba, ali nikada neće ostavit muža, za koju godinu više se nećete seksati, manje će dolaziti, a ti si mnoge žene propustio. 

- Lucija, molim te, zabij nos u knjigu, a ne u tuđe probleme.

Sa ovom mi je rečenicom sve rekao, tako mi ga je došlo milo, pa on je zaljubljen kao srednjoškolac, a jedna manipulatorica koristi njegovu dobrotu i toplinu, kakvu rijetko koji muškarac ima. 

Odjednom sam ga vidjela ispred sebe da leti kao zmaj visoko, baš visoko, a onda uočim konop koji je u daljini držala jedna žena i upravljala sa zmajem.

Koliko će visoko letiti, na koju će se stranu pomaknuti, a najbitnije - koliko će dugo letiti - ona odlučuje. Kada joj zatriba samo povuče konop prema sebi i spremi ga u boršu, a da nije ni promislila bi li on još osta u zraku, želi li uć u njezinu boršu i bi li želija ostati bez tog konopa i odletiti gdje oće i kad oće i kome oće. Ali ništa on ne vidi, toliko je daleko i toliko zamagljen letom da niti taj konop ne vidi. Ogromnu sam tugu u srcu osjetila prema tom prekrasnom dalmatinskom zmaju...