Trener Dinama Mario Kovačević uoči derbija protiv Hajduka je bio optimističan.
- Razmišljam samo o Hajduku. Utakmica s Vukovarom nam je jako dobro došla, osobito igračima koji su kasnije stigli, to je jako bitno. Na teškom terenu dobro smo odigrali i uvjeren sam da ćemo biti dobri i u Splitu. Ne razmišljam uopće o bodu, idemo pobijediti. Dobro nam je došla ova pauza da podignemo formu nekim igračima koji su pali u zadnjih nekoliko utakmica. Gledajte, jako smo kasno kompletirali momčad i sad je to to - rekao je u razgovoru za tportal.
Na upit o tome ulazi li mu Zvonimir Boban u svlačionicu je odgovorio:
- Koliko ja znam, nikad nije bio u svlačionici. Navrati nekad na sastanak s nama, najčešće nam dolazi čestitati, a razloga za to je, hvala bogu, imao. Nekad treba i zagalamiti, što je po meni razumljivo. On je prvi čovjek kluba. Zvone i ja razgovaramo o nogometu i igračima, nije li to normalno? Pa s kim ću, osim sa svojim stožerom, razgovarati o igračima ako ne s njim? A, složit ćete se, čovjek ipak dosta zna o nogometu i ogroman dio zasluga za prošlu sezonu pripada i njemu. Poštujemo jedan drugoga i on mi se nikad ne bi miješao u posao niti bih mu ja to dopustio. Iskreno, bole me te priče. Nikad u karijeri nikome nisam dozvolio da mi govori tko će igrati niti bi, siguran sam, Zvone želio u klubu trenera koji si to dopušta. Ja se ne miješam u njegov posao, on se ne miješa u moj. A da razgovaramo – pa naravno da razgovaramo.
Potom je dodao:
- Osporavalo me se u javnosti od prvog dana i osporava me se i dalje. I neka je tako, to mi je samo dodatni motiv da budem još bolji. Ponavljam, nikad mi se nitko nije miješao u posao, srce bi me boljelo da je tako. Uživam u ovom poslu, imam plaću kakvu nikad nisam imao i sram bi me bilo primati je svaki mjesec da mi se netko miješa u posao. Sve sam u životu sam zaslužio, sve pošteno i sve svojim radom. Nisam imao zaleđe, probijao sam se od najnižih liga pa sve do Dinama. Samo, kod nas se uvijek podcjenjuje. Da je neki strani trener ostvario moje rezultate, bio bi junak. Nama je najlakše nekoga podcijeniti. Žao mi je što je tako, ali – takvi smo.
