Nije lako pisat o ljubavi Ka' i sa životom na kraju uvik misliš da je moglo bolje Znaš i nosiš je u sebi al' ajde baci to na papir
'Pričaj mi o ljubavi' Uvik će bit pretjerano, patetično Jer ona je takva Ka' i cukar u slatkom Samo puno cukra je dovoljno cukra Bez njega to ni ne bi bilo slatko Samo puno ljubavi je dovoljno ljubavi Bez nje to ni ne bi bija Hajduk
Kad si sritan jer mu ide a od toga ništa nemaš Kad si tužan jer mu ne ide a ništa izgubija nisi Kad te ljuti a ljutnja te ne drži dugo Kad ga braniš a znaš da je kriv Kad te s lakoćom dirne Kad ti pod kožu uđe Kad ga nema da ti fali Ako mene pitaš Od sebe za njega bi dali
Znam... Svi ćemo mislit da je naša posebna Drugačija Vridnija Ma najveća Dokazat drugima to ne možemo I oni imaju svoju Ne znam... Nama je to više od... Nama je to... Nama je to religija Misliš relikvija? Ne, mislim religija Odavno samo njoj pripadam
Još od vrimena kad si bija mali plavi okrugle glave Zvali su te Štef Deverić Čuli ste za taj izumrli običaj skupljanja starog papira? Ti si ih volija listat Stare novine Nema veze šta još nisi zna čitat Zanimljivo je bilo i samo slike gledat Kad bi o'ša kod babe u kantunalu sobe godinama je leža Tempo Ćaćini stari brojevi iz 70-ih I dok još nisi zna sam zavezat špigete na crnim Puma patikama zna si za zebece, miljaniće, džajiće, holcere, žungule i šurjake
Zna si za Stari plac Zna si za Hajduk Zvučalo ti je to tako veliko Ka' Rambo 3 S njim je sve i počelo Finale Kupa '87 i Rijeka u Beogradu Luda serija penala i Zoran Varvodić Tvoja prva srića Prvi put da si gleda i da si zna šta gledaš
Od tog trenutka i ti si nediljom popodne visija uz radio A sada sport i glazba I Edo Pezzi Zvali bi te na parlafon Oćeš izać vani? Kad završi prijenos Pa ka' da ne'š sutra vidit rezultat?
Bile su to zadnje godine jedne jake lige Jake godine I mi jaki al' uvik samo drugi, treći, šesti Ta Zvezda nam je išla na živce Bili su predobri Al' ni Bokšić nije bija loš Tada nismo znali da će bit zadnji Bija je Neće više bit Milojka i prijatelja fudbala Doć će rat i s njim mala neugledna liga
Dinamo više neće bit Dinamo HAŠK ili Croatia svejedno Trest će gaće svaki put kad dođu na Poljud Ivan Grozni Rapaić i Mornar I Prale na sve strane Vegeta na dresu Champions league i šal oko vrata Čuvaš ga i danas i drugi ti ne triba Lipi dani, sritni dani Postat će rijetki i sve rjeđi
Ka' ono kad je Stipan dobija desetku u Maksimiru Ka' ono kad je Goran navija u Varaždinu Ka' ono kad je Vejiću silo na volej
Malo sriće a puno godina Već dugo ne sličimo na sebe I teško nam to pada Čekamo al' naše vrime ne dolazi I već se s nama rugaju A mi listamo stare novine I ka' navijači Milana Živimo od uspomena Dobro da ih imamo Da znamo koga imamo
Ka' i Ona koju voliš Može imat loših dana, mana sto Boru dvi Sutra i koju više Al' tebi je lipa Za nju se diše 'Ja san tebi lipa jer me voliš' Tako i mi volimo tebe I čuvamo te doli Pedalj od glave S live strane
Na zastavi života tvoje su boje Ako mene pitaš Ljubav, ljubav to je Sritan ti rođendan, Hajduče!