Mesar iz Murtera daje meso na dug: 'Izgleda kao da je bomba pala...'

Na otoku Murteru život u karanteni mještanima nije lak. Sada je 16 oboljelih od korone, neki su u bolnici, a lakši slučajevi su doma. Mjesta Murter i Betina zatvorena su rampom, propuštaju samo prehrambene proizvode i lijekove. Murterin Ivo Šikić Rogić, lokalni mesar, ispričao nam je kako izgleda karantena na otoku i kako je korona stigla na Murter.

- Neki misle se da je koronu na otok donio jedan carinik iz Zagreba koji ima kuću u Murteru, a neki smatraju da su za nju 'zaslužni' neki iz Austrije - govori nam Ivo, koji smatra da je vjerojatnija prva verzija.

- Oko uvala Murtera i Betine kruže brodovi od kapetanije i policije, kao u zatvoru. Zatvorena je i pošta, nemamo čime kupiti ništa jer ne možemo dignuti novac, ne možemo plaćati, malo je ružno to. Lakše je onima koji imaju kartice, ali ima ljudi koji ih nemaju. Ljudima meso dajem na dug, pa će platiti kad budu mogli. Pumpa je isto zatvorena jer na tamo ne rade ljudi iz Murtera nego iz drugih mjesta, pa ih neće propustiti preko rampe - dodaje mesar.

Tužno je, kaže nam, ne smije se nigdje, neki su probali ići na rivu, ribari recimo, pa ih je odmah vratilo nazad. Na glavnoj cesti su policija i vatrogasci, pregledavaju čak i auta da ne švercaju koga živoga unutra. 

- Heh, kako provodimo vrijeme? Nikako! Zabranili su nam i ići u masline, tako da smo samo doma. Ja ujutro radim do 13 sati. Evo, baš smo neki dan prebacili piliće preko rampe, dovela ih je hladnjača i odmah išla nazad.

Kaže nam da nema sada ni u mesnici puno posla jer su se ljudi već nakupovali svega prije ovoga. Popodne malo odmore, rade nešto oko kuće, gledaju televiziju, igraju na karte… 

- Koliko ja vidim, Murterini su dosta disciplinirani, ne krše se pravila, iako je doma dosadno. Idemo u butigu kupiti ono što treba i uvečer nema nikoga, izgleda kao da je bomba pala, nema ni pasa. Bolje je da nitko ne izlazi, ali ipak neku slobodu treba dati ljudima. Najviše nam fali druženje. Ist i pit imamo, to nije problem. Ali društvo jako fali, izaći vani, otići u masline, u prirodu… Nadamo se da će ovo brzo proći, ne bih nikome ovo poželio...