Šljuku benu iliti divju kokoš najprvo vaja operušat, izvadit non drob i lipo je proprat. Njezina su čriva ukusna, i priukusna, pa jih kogod iskriža, miša skupa s kruhon i pančeton, pa tin nadije drob ol tičice, ma u nas na Braču to se tako ni činilo.
Da bi meso oldahnulo, bilo bi dobro operušane divje kokoše molat u frižider jedan dan da prinoćidu, a ondac, na dan pečanje, dobro bi bilo nasupat jih sokon od limuna, pa jih cilo jutro u kakovon terini obrćat u ten soku, da se ča višje š njin prožmedu. E, ondac ćemo uru vrimena prin samega parićavanja tice posolit i molat da daje tako tuntenjadu.
Kal smo odlučili divje kokoše stavit peć, lipo ćemo lno ol kakove lašćere namazat mašćon, pa ćemo drobe ol tičic napunit suhin lišćen ol kaduje i metnut ćemo unutra kigod listić kapule i balunicu oli dvi smriške. Vazest ćemo sadar tičicu u ruku, izmrvit non po prsiman lišće ol kaduje, ter ćemo je obložit tanahnon feton iskidane pančete, tako da kaduja ostane odizdali i da aromatizira meso kal se pančeta stane kravit. Isto ćemo učinit i priko droba, ka i priko batak. Pa ćemo divje kokoše složit u lašćeru. Kolo njih postivat ćemo kumpire, dodat na škaje iskrižanu jednu kapulu, dvi-tri grančice kaduje i desetak balunic smriških. Sve to zalit ćemo sa po žmula bilega vina, pokrit s aluminijskon folijon probivenon na nikoliko mistih nožon, i metnut u špaher da se peče malo manje od ure vrimena na kolo 190 stupnjev.
Pokle je prošlo toko vrimena, lašćeru ćemo olkrit, kumpire ispromišat, i sve skupa zalit šugon u ken se peče. Pa ćemo to tako vratit u špaher i ostavit da se daje peče na 220 stupnjev, a kadikad ćemo podlit šugon da se boje zazlati.