VRIJEDI PROČITATI: Kako je onda bilo vrimena za sve to, a sad nema?

Ne znan zašto za svaku priču moran ić u prošlost.
More bit da se tamo ne mogu izgubit.

A kad san bija mali...
To je bilo prije sto miljona godina.
Tada se još išlo u goste.
Veliki mrgaši na gostovanja po stadionima.
Malo manji okolo po školama.
Da vide kako izgledaju cure i narodni običaji u drugim dilovima grada.
A u goste su išli i naši ćaće i matere.
S njima i mi najmanji.
Dica.

To bi uvik zapala subota ili nedilja popodne.
I neman šta lagat
Nisan to volija.
To je značilo da ću izgubit jedno slobodno igrajuće igrališno ulično uličarsko popodne s aškarima.
Tako ih je mater zvala.
S onima šta su ka i ti.
Šta se znate u dušu.

Ostavit tu svoju ulicu u sunčan dan...
Ka priskočit jednu epizodu Malog mista.
I otić u goste.
Tamo di ćeš glumit pristojnost
I di neš bit cili svoj
Dobro, nije bilo ka da iden u zubara ali jebiga zna san da nešto lipo puštam

A nekad davno je taj spektar di se išlo bija jako širok.
A di neće bit?
Imaš čet'ri ujca i tri tetke.
Plus jedan stric.
I sva njihova dica.
Tvoji rođaci.
A di su ćaćini prijatelji s posla.
A di su kumovi.
A o selima i babama da ne pričan.

Susidi?
Ne.
Susidi nisu gosti.
Oni su dil ulice.
A uvik bi pokuša škivat.
Ne ić.
Svako bi.
Osim matere.
Njoj je to bija gušt.
Ćaća bi iša samo ako ima i ko dobar muški s kin će moć drobit o politici i balunu.
Ako se sestrama nije išlo izmislile bi neki ženski dogovor
Niko nije dovodija u pitanje lažu li il' ne.
A ti... šta ti imaš?
Propustit ćeš franje, balun i slije?
Pa ima finale tenisa!
Vidit ćeš sutra rezultat.
Aj oblači se.
Idemo.

Kad bi neko s materon izaša iz portuna a vidiš na njemu bolju robu zna si odma koja je ura.
Nema igre.
Ide se negdi.
Osim šta je ovom šta ide bilo mrsko bilo je i ovima šta ostaju.
Nije to to kad fali član ekipe.
Nije strašno al da fali fali.
E.
I onda nemoš doć praznih ruku.
Triba nešto kupit.
Šta si bliži s onima kod koga ideš to si moga slobodnije mislit štaš uzet.
Nisi ih mora zadivit.
Kava
Jadro napolitanke
Amarena.
Socijalistički skromno.
A bilo je i onih di si mora dolazit s jačim pićem i slatkim.
Nešto bolje.
Bajadera.
Ili neka druga.
(jel se reče bonbonjera ili bombonjera?)

I onda bi došli.
Svi smo bili nešto hepi šta se vidimo.
Il je to tako bija red da izgleda da jesmo?
Moguće.
Onda bi krenuli veliki ćakulat.
Puste priče, nadvikivanja, smij...
Nije lako čut i sve povatat onog s druge strane stola.
Sićaš se...
Di se neću sićat...
Onda anegdote koje si već zna napamet.
Pa serija tužnih sudbina .
Onda malo muški o balunu
Žene o nekim trećim ženama
'nako sve ka
nisu moji posli
neću se mišat
al' isto je ona Zdenka krava kad nije zvala Miru na pir.

Pa o krizi i narodu koji nije više lud i ne da se varat.
I na kraju bi oni zaključili da bit će bolje.
A spize eee...
Božemoj tako mora bit.
Došli gosti.
A kad se ide ist nutkaju te sa svim šta postoji.
Al tebe je mater uvik učila
Ne mogu fala
Ili
Da uzmeš al samo malo.
Neću da oni misle da ste vi gladni.
Tako je govorila.

Ali zato kad bi neko nama doša u goste pa ona bila ta koja nudi a neka druga dica odbijala uzet to bi je uvridilo.
A opet nije svako nudija isto.
Ko ti ponudi jednom to je više iz obzira 
Ko te pita tri puta i ne da ti da ne uzmeš taj te iskreno nudi.
Posli kad odrasteš vidit ćeš da tako stvari idu i u životu.
Ko će ti dat ruke iz obzira a ko jer ti je želi dat.
A bilo je tu stvari koje nije lako razumit.

Dica koja nisu volila ist?
Morali su ih tirat.
To im je bila najveća pokora.
Pa bi bacili i lagali da su pojili.
Ili bi dali tebi i svoj dil.
A ti si volija ist.
Zašto ti je ista spiza u gostima bila lipša nego doma?
Kako nisi nikad bija deba a ija si sav mogući junk food ovog svita?
E to ne znan ni danas.

Bili smo stalno u pokretu. Ka na struju.
More bit da je to.
A mi...
Ka i uvik kad se rođaci sritnu nakon dužeg vrimena krene se suzdržano.
Malo je ka svima neugodno.
Znate da se znate ali ipak igrate neku igru.
Malo smo prepristojni.
Nema sukobljavanja ni u mišljenjima a kamoli zapravo.
Al to sve brzo popusti.
I sama žal za ostavljenom ulicom.
Sve ti bude novo.
Nove igračke ti pokažu. Malo i posude.
Onda ste već u njihovoj ulici.
I prijatelji tvojih rođaka se malo ka bune
A zašto si da njemu tu pušku a meni nisi tija dat ni da malo držin?
A to mi je rođak.
On može.

Ali s novim kvartom dolazila su i nova pravila.
Nekad i skroz nepoznate igre.
I nisi bija u poziciji diktirat ni bunit se pa čak ni na očite nepravde.
Eto samo franje.
Puno izmjena i drugačijih tumačenja.
Nije mi to bilo milo
Al' opet lipo kad vidiš da ovi nemaju pojma igrat i već planiraš ogulit ih do gole kože.
Okesat.
Je.
Tako se govorilo.

Onda bi i tu igru morali prikinit veliki.
Prvi put da idemo ist.
A drugi put da već je kasno i tribali bi poć.
Taman kad bi krenilo bit dobro tribali bi poć.
A ti si bija cili namušen jer idete u goste.
Sad si isti takav jer se vraćate. .
I onda bi se vratili doma.
Lipo je bilo.
A i kad nije ulipšavali bi, nadodavali, izmišljali svojima u ulici.
Ka da smo branili nešto svoje tamo di smo bili.
Uostalom ka i kad slušate priče o nezaboravnim dočecima novih godina.
Ta nova di bi išli
Cili kvart
Ma svaki je ima neki svoj karakter.
Ne mogu to objasnit.

Evo Varoš.
Konfuzno i tisno.
Uzbrdo i nizbrdo uličice.
Nema tu zgrade ni portuna.
Samo kuća do kuće.
Na dnu Križeve sve miriše
Tvoji su stali malo poviše. Ka jučer.
Jedan momak.
Bilo mu je možda 16.
Tebi 10  manje.
Duga kosa i crna spitka.
Sidija je na zelenoj klupi kraj bora i ija burek.
Ti si doša kod ujca i dvi tetke.
Pita te odakle si ti mali.
Ti kažeš Pujanke.
Nije zna di je to.

Taj bor je još tamo.
Ispod Kamenite 13.
I nikad nije zamirisa burek da se nisi sitija Varoša.
Nikad nisi proša kroz Varoš da se nisi sitija te klupe, bora i tog bureka.
I ne znan...zašto onda nisan volija ić u goste.
A sad mnogih više ni nema.
Ili ima al' ka i da nema.
Da im se pojaviš bili bi debelo zabrinuti šta si doša.
Il' je nešto loše il' ti nešto triba.
Nema vrimena.
Znan šta ćete reć.
Kako je onda bilo vrimena za sve to a sad nema?
Bilo je jer smo tili.
A more bit i da je do svemira.
Kažu da se širi.
Pa se ljudi udaljili.