Dino Rađa: Meni je bilo važno igrat i dobit utakmicu, a o parama nikad nisan mislija
Te godine je na sriću Toni poludija i opet su pomeli konkurenciju dok san ja doma navija za televizijon
Slavni košarkaš Dino Rađa objavio je novi tekst na Facebooku:
'90’
Posli EP ništa nas više nije moglo zaustavit. Jedva smo se čekali skupit i spremit za Argentinu. Pripreme više manje sve isto jedino šta smo te godine imali Goodwill games u Seattle-u ka priprema za SP. Goodwill games je bilo zamišljeno ka Olimpijada u malom. Svi su došli u punom sastavu i niko nije sakriva ništa. U grupi smo dobili Australiju i Španjolsku, a izgubili od Brazila. Nakon toga slobodan dan, a jedina komunikacija sa sviton je bila s govornice.
Dogovor s menadžeron je bija da mu se javin u neku uru jer je pregovara s više ekipa tada. Zoven ja njega i on kaže da iman ponudu. Reci pitan ga. Kaže on meni je li sediš. U govornici san di ću sest. Sedi na pod. Kad mi je reka cifru ka da mi je reka dobar dan. Jebalo se mene za pare bez obzira koliko van to bilo nevjerojatno. Nisan trepnija okon niti mi je srce zalupalo. Meni je bilo važno igrat i dobit utakmicu, a o parama nikad nisan mislija. Onda san zva doma i reka staroj za ugovor u dolarima, a ona pita da koliko je to para. Ja joj preveden u Njemačke marke jer je sve onda bilo u njima, a ona opet. Koliko je to para. Ja opet preveden u dinare. Na to će ona, a koliko je to para. Onda san joj izračuna da bi tribala radit 700 godina sa svojon plaćon i ne popit čašu vode nego spremat sa strane. I na kraju ponovo pita ona mene. A koliko je to para. Stara je bila u šoku očito.
Polufinale smo dobili Ruse i posli Amere na njihovom terenu u finalu. Samopouzdanje na vrhuncu. Niko nan nije moga ništa. Ja na jednoj utakmici u grupi osjetin u jednoj promjeni pravca oštru bol u stopalu ali samo na momente. Stavlja san leda i nastavija igrat turnir do kraja. Kad je završilo imali smo slobodan dan pred put u Argentinu. Meni doktor kaže ajmo vidit šta je sa stopalon. Kažen ja njemu kako san izdrža ovo izdrzaću jos desetak dana. Ali je on bija uporan i na pregledu mi otkriju stres frakturu. Ekipa u Argentinu, a ja u p.m. Tija san se ubit od muke.
Kako san par dana ranije potpisa onaj famozni ugovor u Rimu, mora san doli na novi pregled. Oni potvrde dijagnozu i stave mi nogu u gips dva miseca. Za popizdit. I još najgore ovi iz bivšeg saveza nisu virovali da san slomija nogu nego su sumnjali da je Rim naredija da ne igran radi ugovora. I onda san onako s nogon u gipsu na štakama mora odletit do Buenos Airesa i nazad u dva dana samo da in donesen nalaze. Umisto mene su zvali s plaže Zorana Jovanovića, a ti moj vozi kući i plači. Zato je te godine na sriću Toni poludija i opet su pomeli konkurenciju dok san ja doma navija za televizijon.'
